Трагови

СРБИЈА У ОЧИМА И СКИЦАМА АМЕРИКАНКЕ ЕМЕ ФИК
Ћошкови и ивице свакодневице
Путује и црта. Има ли лепшег занимања на свету? Детаљ по детаљ, ова креативна девојка портретише Србију. Подсећа нас на лепоту малих ствари, ту око нас, а ипак заметнутих у нашој врвежи и журбама. Даје исечке из нашег узбудљиво обичног живота. Прво испуњава свој албум онлајн, потом то сели у галеријски простор. Управо припрема и свој илустровани водич кроз Србију

Текст и фотографије: Драгана Барјактаревић

Понекад заборавимо наше посебности. Понекад их олако подразумевамо. Пролазимо, а не примећујемо детаље. Једемо с ногу, на брзину, па не осећамо укус. Понекад се чак и стидимо. Тада је добро огледнути се у одушевљеном оку странца. Или у његовом скицен-блоку. „Детаљи, које ви можда не видите, јер сте на њих навикнути, попут српских специјалитета, занимљивих продаваца на пијацама, предивних манастира, катедрала, живописних крајолика и обичаја, мене одушевљавају”, каже Ема Фик.
Ема Фик је Американка у Србији. Рођена је у Луизијани, САД. Дипломирала је енглеску литературу и историју уметности. Прошле године добила је Фулбрајтову стипендију за подучавање енглеског језика у Новом Пазару. Није имала јасну представу куда то иде, а оно што је дочекало превазишло је сва очекивања. Слике толико јаке, искричаве и животне да није могла да издржи да их не пренесе и на папир. Увек је волела да црта, а долазак у Србију обновио је ту љубав.
После истека стипендије, у сарадњи са америчком амбасадом у Београду, почела је да обилази Србију и илуструје оно што види, чује и осети. Ема није обичан туриста. Не црта обавезне ставке из туристичког водича. Црта „ћошкове и ивице свакодневног”. „Плазма кекс”, слатко, ајвар, ћевапе, славски сто, пијачну тезгу, медовачу, бозу, сок од зове, рецепт за прављење кајмака и туфахија, упутство за савијање сарме, вунене чарапе, кошаву, Аду Циганлију, Земун, Земунце, људе у градском превозу, пријатеље, њихове маме и баке... Јер обичан живот заправо и јесте најзанимљивији. Исечцима из тог таквог живота Ема испуњава свој албум Snippets of Serbia. Најпре онлајн, а потом их је преселила у галеријски простор „Impact hub”. Тамо смо је и срели, последњег дана њене изложбе, и попричали.

Какав је био твој први утисак о Србији? А какав је сада?
Кад сам стигла у Србију, била сам потпуно дезоријентисана. Било је кишовито, хладно и сиво целе прве недеље. Одсела сам код једне старије рођаке. Нисам имала интернет, мапу или било какав контакт у Београду. Те прве недеље нисам нигде излазила. Једино у набавку или да изведем у шетњу рођакиног пса. Смешно је кад упоредим тај осећај несналажења и изолације са овим што сада осећам – топлина, разумевање и комфор.

Студирала си енглеску књижевност и историју уметности. Дошла си овде да предајеш енглески језик. Како си уопште почела да скицираш Србију?
То се десило некако природно. Имала сам више слободног времена и мноштво инспирације. Купила сам блок и водене боје и почела да сликам. И нисам више могла да се зауставим. А што сам више цртала Србију, све више сам се и заљубљивала у њу.

Да ли је ово први пут да скицираш неку земљу?
Да. Србија је, надам се, само прва у низу, јер ми се допада идеја да градим каријеру културолошког илустратора.

МАЛО, ВЕЛИКО И СВЕ ШТО СТАНЕ ИЗМЕЂУ

Које су то сцене које те покрену да узмеш папир и оловку и нацрташ их?
Увек сам примећивала детаље. Раније бих показивала: „Хеј, види ово!” А данас узмем папир и оловку и нацртам. Понекад ме инспирише мала воћка, понекад огромна палата. Нема правила. Мало, велико, оно што стане између – ако привуче пажњу, све је подједнако важно.

Да ли имаш омиљени „snippet”?
Не. Пројекат има смисао тек када се посматра као целина. Издвојити један исечак значило би ишчупати га из контекста. Сви заједно чине комплетну слику мог доживљаја живота у Србији.

А која је то прва слика коју видиш кад помислиш на Србију? По чему смо јединствени у твом оку?
Ведар дух. Србија има комплексну историју која је у свему оставила трага – од архитектуре до менталитета. За народ који је много пропатио, Срби имају невероватно позитиван поглед на живот. Знају како да уживају и поделе радост са другима.

Често црташ сцене са пијаце, начин припремања хране, традиционална јела и пића, трпезе пуне ђаконија... Имаш ли омиљено српско јело? И да ли си научила понеко и сама да спремиш?
На то питање је немогуће одговорити! Ако треба на брзину да доручкујем или ручам, одем у пекару по питу и јогурт. Волим рибљу чорбу, шопску и моравску салату, наравно и ајвар – са било чиме. Посматрала сам људе док спремају храну. Чини се да Срби и најзахтевнија јела праве с лакоћом. До сада сам научила да направим питу, а надам се да ће следећа бити сарма.

СРБИЈА ЗА ПОЧЕТНИКЕ

Црташ и разне ћошкове Београда. Имаш ли омиљени део града?
Волим Дорћол, Савамалу, Земун и свуда где су зелене пијаце.

Пре Београда живела си у Новом Пазару.
То су два одвојена света. С друге стране, цела Србија је таква – мала, али веома разноврсна! Утицаји различитих култура видљиви су већ на први поглед.

Путујући по Србији сигурно си доживела анегдоте вредне препричавања. Можеш ли издвојити неку?
Испред мале цркве у брдима југозападне Србије један старац ме понудио флашом провидне течности, показујући ми да узмем гутљај. Нисам хтела да будем непристојна, па сам отпила велики гутљај, очекујући да је у питању вода. Испоставило се да је ракија. Мени није било добро, а старац се слатко исмејао.

Како превазилазиш језичку баријеру?
Већина, нарочито млађи људи, одлично говоре енглески. Поред тога, невербална комуникација је ефикаснија него што се чини. Дивно сам се слагала с људима с којима уопште нисам могла да комуницирам. Испоставило се да може бити довољно моје мало знање српског и мало знање енглеског мојих саговорника. На крају крајева, овде сам да комуницирам преко илустрација.

Искусила си ове наше крајеве довољно добро да би могла да посаветујеш путника који се овамо запути: шта не сме да пропусти у Србији?
Не може се све ни побројати. Али ево неколико предлога: српска кухиња, одлазак у кафану, лутање београдским улицама и уживање у разноликости архитектуре. Такође, кратак пут до другог града да би осетили разноврсност српске културе. И да посете бар једно село. Или два.

***

Није случајно
За време Другог светског рата, Србин за кога је била удата тетка њене баке помогао је њеној породици која је била јеврејског порекла да из Беча пребегне најпре у Београд, а потом им је платио цео пут до Америке. Зато је и изабрала да као Фулбрајтов стипендиста дође баш у Србију. Осим породичне приче, о Србији није ништа знала.

***

Упутство за употребу
На свакој Еминој скици постоји и кратак опис онога што је нацртала. Каткад је то само субјективни доживљај. Каткад дефиниција непреводиве домаће терминологије, или упутство за усвајање традиције и разумевање српског менталитета. Због чега је нешто лепо, важно, баксузно, неприхватљиво, импозантно. Упутство за странце, подсетник за нас.

***

Културни дијалог
За време овог пројекта Ема је водила ликовне радионице за ученике основних и средњих школа у неколико градова у Србији. Они су имали задатак да по узору на њене илустрације, нацртају и образложе оно што је по њиховом мишљењу специфично за српску или америчку културу. Циљ радионице био је да успостави културни дијалог и одговори на питања шта једну културу чини препознатљивом.